EKOLOŠKA RJEŠENJA
Svojim izvrsnim izolacionim osobinama čine optimalno rešenje kada je u pitanju niska potrošnja energenata. Porast ekološke svesti, cena energenata i saznanje o ograničenosti fosilnih goriva kao i potreba za smanjenjem emisije štetnih gasova u atmosferi, rezultirali su većom izgradnjom tzv. niskoenergetskih objekata.
Kriterijum za svrstavanje jednog objekta u niskoenergetski objekat je ograničenje energetske potrošnje u njemu na 48 kWh/m2/godišnje. Gradnjom niskoenergetskih objekata se, uz zanemariva dodatna ulaganja (od 5% do 10% od ukupne investicije), a zbog kratkog roka isplativosti, postižu velike uštede energije. Treba napomenuti da 70% od ukupne potrošnje energije „odlazi“ na zagrevanje prostora. Istovremeno, gradnjom ovakvih objekata postižu se i izuzetno značajne redukcije emisije štetnih gasova (CO2). Tako naprimer jedan niskoenergetski objekat emituje godišnje skoro duplo manje štetnih gasova nego objekat izgrađen na bazi osnovnih građevinskih propisa, a „pasivna kuća“ kao “najekstremniji” primer niskoenergetskog objekta do 5 puta manje nego objekat niskoenergetske potrošnje.
Objekti niskoenergetske potrošnje na zapadu su koncept na kojem se apsolutno bazira sadašnjost u građevinarstvu.
Niskoenergetski standard – sastavni je deo montažne gradnje i u poređenju sa klasičnom gradnjom osigurava energetsku uštedu od 60% do 90%. Dostigne li se standard potrošnje do 40 kWh/m2, takvi niskoenergetski objekti nazivaju se „trolitrene kuće“ jer troše 3 litra nafte po m2 i predstavljaju idealan primer niskoenergetskog objekta.
Nulta kuća je kuća koja u potpunosti zadovoljava sve svoje energetske potrebe. Uz smanjenu potrošnju energije, ovakvim tipom gradnje smanjuje se zagađenje okoline i emisija štetnih gasova jer se racionalno upravlja i otpadom.
Osim velike uštede energije, niskoenergetski objekti se izdvajaju i sa jedinstvenom tehnologijom gradnje od prirodnih i ekoloških materijala koji se recikliraju što su značajne prednosti u odnosu na klasičan sistem građenja objekata.
Kao i klasična započinje temeljima kuće koji se izvode od betona, betonskih blokova ili na šipovima prema projektu. Zidovi se izvode od nosive drvene konstrukcije, obložene vatrootpornim i vodootpornim gipsanim vlaknastim pločama sa ispunom od mineralne vune uz postavljanje parne brane sa unutrašnje strane spoljnih zidova. Takođe nosivu konstrukciju čine impregnirane drvene ploče, a sa spoljne strane zidovi se oblažu stiroporom i drvenim letvama ili se završno radi tzv. Demit fasada. Međuspratna konstrukcija izvodi se od rešetkastog nosača s podgletom od gipsanih ploča i potrebnom izolacijom, dok je krovna konstrukcija sastavljena od rešetkastih drvenih nosača. Sa gornje strane nosača postavlja se puna daščana oplata preko koje se postavlja lepenka na koju dolaze krovne štafle i krovni pokrivač od tegole, crepa ili lima. Sa donje strane se postavlja rijetka oplata na koju se postavlja PVC folija kao parna brana i mineralna vuna kao izolacija.
Zadržavanje toplote je izvanredno pošto nema hladnih mostova, te se potpuna količina potrebne energije može proizvesti iz obnovljivih izvora. Još jedna prednost je brzina, pošto objekat od 100 kvadrata napravimo za 15 dana. Ovakve kuće takođe efikasno upijaju buku koja dolazi sa ulice ili iznutra, ostvarajući time prijatnu atmosferu.
Zaštita životne sredine je primarni cilj kod niskoenergetskih objekata i održava ekološku svest počev od porekla sirovina, njihove proizvodnje, ambalažiranja, transporta, izgradnje i upotrebe do mogućnosti 100 % reciklaže.
Takođe, u toku gradnje se na gradilištima ne stvara otpad, zato što se elementi koji se izgrađuju po našim projektima i skicama dovoze iz fabrike spremljeni i iskrojeni u milimetar. Energetska potreba koja se javlja je minimalna u odnosu na klasičnu gradnju. Kuća se lako može pretvoriti u samoodrživu, sa niskim troškovima u zavisnosti od energetskih potreba. Tako da iz prirodnih, obnovljivih izvora energije možemo zadovoljiti naše potrebe, uz zaštitu okoline.
Zahteva da prilikom projektovanja vodimo računa o zadovoljenju sledećih kriterijuma: